Tragedija transporta Kladovo - Šabac Odbor za pomoć emigrantima

Prvi emigranti iz Nemačke počeli su da pristižu u Jugoslaviju odmah po dolasku nacionalsocijalista na vlast, krajem februara 1933. godine. Dolazili su pojedinci i čitave porodice, sa prtljagom i bez njega, neki s novčanim sredstvima, većina samo sa onim što su imali na sebi. Najbliža velika jevrejska zajednica severnom graničnom prelazu bila je u Zagrebu i ona je od Saveza jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije (SJVOJ) dobila punu autonomiju. U Zagrebu je, u saglasnosti sa Savezom, formiran Odbor za pomoć emigrantima na čijem je čelu bio dr Makso Pšerhof, potpredsednik tamošnje Židovske... Mehr ...

Verfasser: Lebl, Ženi
Dokumenttyp: bookPart
Erscheinungsdatum: 2006
Verlag/Hrsg.: Beograd : Jevrejski istorijski muzej Savez jevrejskih opština Srbije
Schlagwörter: Kladovo transport / Kladovo transport - odbor za pomoć emigrantima
Sprache: Serbian
Englisch
Permalink: https://search.fid-benelux.de/Record/base-29238716
Datenquelle: BASE; Originalkatalog
Powered By: BASE
Link(s) : https://www.jevrejskadigitalnabiblioteka.rs/handle/123456789/1170

Prvi emigranti iz Nemačke počeli su da pristižu u Jugoslaviju odmah po dolasku nacionalsocijalista na vlast, krajem februara 1933. godine. Dolazili su pojedinci i čitave porodice, sa prtljagom i bez njega, neki s novčanim sredstvima, većina samo sa onim što su imali na sebi. Najbliža velika jevrejska zajednica severnom graničnom prelazu bila je u Zagrebu i ona je od Saveza jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije (SJVOJ) dobila punu autonomiju. U Zagrebu je, u saglasnosti sa Savezom, formiran Odbor za pomoć emigrantima na čijem je čelu bio dr Makso Pšerhof, potpredsednik tamošnje Židovske općine. U toku 1933. i 1934. godine zagrebački Odbor registrovao je oko 4.400 izbeglica godišnje. Trebalo je za njih izdejstvovati kod vlasti privremenu dozvolu boravka u Jugoslaviji, uz garanciju Saveza da neće pasti na teret države, što je bilo prilično teško jer je za to nadležan bio lično ministar unutrašnjih poslova dr Anton Korošec (1872-1940), poznat po svom anti-jevrejskom stavu. Veći deo izbeglica smestio se u početku u unutrašnjosti Hrvatske i Slavonije, a kasnije је jedan deo smešten i u Srbiji, Vojvodini, Bosni i Dalmaciji.