У раду се на основу објављених извора и релевантне литературе анализира и даје целовит преглед политичких односа између Србије и Угарске у периоду од 1402. до 1460. године. Српско-угарски односи су током читавог средњег века били веома комплексни. У политичким односима ових двеју суседних држава, било је у средњем веку савезништва, пријатељства, орођавања владарских породица, али и отворених сукоба. Међутим, у последњој фази српске средњовековне државности, у време постојања Српске деспотовине (1402 - 1459), политички односи с Угарском Краљевином су били најцеловитији и најсложенији. Осим повремених сукоба, вазалских обавеза српских деспота према угарским краљевима, различитих интереса и различитог међународног положаја, српских и угарских владара, њихове политичке везе је најчешће одређивала опасност од заједничког непријатеља – Турака Османлија. Управо та опасност је упућивала владаре Србије и Угарске на заједничку, првенствено војну сарадњу. Опстанак Србије зависио је у великој мери не само од унутрашљих прилика већ и од угарско-турских политичких односа. С тим што је Угарска због своје географске удаљености, осим на својим јужним границама, а поготово због постојања Српске деспотовине, била у бољем положају према Турцима него српска држава. Угарски краљеви, уз то, нису били оптерећени двоструким, нити уопште, вазалством, као што је то било случај са владарима Српске деспотовине. ; The paper, on the basis of published sources and literature, analyses and provides a comperhensive review of relations between Serbia and the Kingdom of Hungary in the period between 1402 and 1460. Serbian-Hungarian relations were extremely complex during the entire Middle Ages. In the political relations of these two neighbouring countries, in the Middle Age there were alliances, friendships, royal intermarriages, but open conflicts as well. However, in the last phase of Serbian medieval statehood, during the existence of the Serbian Despotate (1402 - 1459), political relations with the Kingdom of Hungary were the most ...